Koliko sam potrošio žita, hraneć’ pticu ljubavnoga raja, al’ ta ptica bila je selica, pobegla je iz mog zagrljaja. Čaše lomim ruke mi krvave, oči mi suze, molim te vrati se! Nas dvoje smo bili trougao sreće, kao brata voleh tvog najboljeg druga, ti si tada bila neubrano cveće, nisam znao šta je prava tuga. Čaše lomim ruke mi krvave, ja te volim, molim te vrati se! Otišla si u naletu jutarnje rose, nagovest prethodnu nisi mi dala, sad lično čupam pramenje kose i sećam se kako si me njegovala. Santa Maria della salute, ljubim ti tvoje prekrasne skute, Santa Maria della salute, sve četiri noge, sve četiri su krute. Ne, nemoj mi prići, jer hoću iz daleka da volim i želim tvoja oka dva, jer sreća je lepa samo dok se čeka, na livadi cveta dva.